Akulturacija i enkulturacija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Tims, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad

SADRŽAJ
UVOD................................................3
OPŠTI DEO.......................................4
Akulturacija.................................4
Enkulturacija................................6
ZAKLJUČAK....................................8
LITERATURA...................................9
UVOD
Kultura predstavlja sva duhovna i materijalna dobra koja su svojim radom članovi nekog određenog druš tva stvorili kroz istoriju, i prilagodili ih svojim ljudskim potrebama. Kultura nije biološki urođeno već kroz život pojedinca stečeno nasleđe. Svaka kultura je posebna, međutim neosporno je da se kulture međusobno dodiruju, mešaju i prožimaju jedna kroz drugu. Kulturne promene koje se odigravaju u ljudskom društvu mogu se posmatrati kao rezultat koji se odigrava bilo u prostornoj ili vremenskoj dimneziji. Akulturacioni i ekulturacioni procesi se odvijaju i u prostoru u kom se daju i u prostoru u kom se odvijaju.
Predmet seminarskog rada je upoznavanje sa pojmom akulturacije i enkulturacije. Kao i dokazivanje na koji nacin te dve kulturne pojave utiču na turizam.
OPŠTI DEO
Pojmovi akulturacije i enkulturacije podrazumevaju proces usvajanja tuđih kultura. To su prirodni procesi u kojima ljudi usvajaju znanja potrebna za funkcionisanje u društvenim grupama.
AKULTURACIJA
„AD“- ovaj prefiks treba da označava da se promene koje se dešavaju u akulturaciji realizuju u toku dužeg perioda
„CULTUS“- gajenje, vaspitanje, obrazovanje
Akluturacioni procesi dakle nisu trunutni već proces dužeg trajanja.
Akulturacija je jedan od najvažnijih kulturnih procesa. Za proces akulturacije mora postojati stalni međusobni kontakt dveju kultura.
Akulturacija obuhvata pojave kada različite kulture dolaze u trajni i neposredni kontakt i naknadne promene pod uticajem druge kutlure u prvobitnom kulturnom obrascu grupe. Za akulturaciju se takođe može reci da je dodir dveju kultura pri kojem jedna kultura nameće svoje obrasce drugoj i time je potiskuje. Posledice akulturacije u društvenoj strukturi se posmatraju u dvojakom smislu. Na jednoj strani može se ispoljiti kao uzajamno oplemenjivanje različitih kultura i kao njihovo razvijanje u pravcu nastanka raznovrsnije i bogatije kulture. Na drugoj strani akulturacija može da vodi potiskivanju jednih i favorizovanju drugih društvenih grupa, zatim „razvodnjavanju“ kulturnih celina, međugrupnim sukobima tj uzajamnom sputavanju. Koja će strana da prevagne u akulturacionom procesu zavisi do toga da li se ti procesi odvijaju spontano i slobodno, ili organizovano i prisilno (kao što je npr kontrolisano preseljenje različitih društvenih grupa u novu sociografsku celinu).
*Primeri akulturacije*
Za primer akulturacije u prostornoj dimenziji možemo uzeti učenike Ćirila i Metodija koji su prenosili pismenost u srpske krajeve.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]